1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Protesti u Siriji: Repriza Arapskog proleća?

2. septembar 2023.

Sirija nije izašla iz stanja građanskog rata. Međutim, sada se u delovima pod kontrolom Asadovog režima ponovo javljaju demonstracije. Okidač je skok cena, ali zahtevi su politički.

https://p.dw.com/p/4VsX6
Protesti pod zastavom revolucije
Protesti pod zastavom revolucijeFoto: Suwayda24/AP/picture alliance

Provincija Suvejda na jugu Sirije faktički je pod kontrolom režima Bašara al Asada. Ipak, povremeno se tamo podiže zastava sirijske revolucije. Poslednje dve sedmice, svakodnevno je oko 2.000 ljudi demonstriralo protiv vlade pod tom zastavom.

„Stvari stoje izuzetno loše za Asadov režim, naročito u Suvejdi“, rekao je jedan od demonstranata za DW. Dodaje da su građani dugo planirali proteste, ali su oni isprva sprečavani.

Njujork tajms piše da aktuelni protesti predstavljaju neku vrstu eha Arapskog proleća.

Asadov režim je brutalno gušio proteste 2011. godine, ubijene su navodno desetine hiljada ljudi. Mnogi su dohvatili oružje, u igri su se umešali i islamisti i strane sile, i tako je Sirija zapala u dugogodišnji rat.

„Ipak, sada protesti neće prestati, ma koliko se Asadov režim trudio da ih uguši“, kaže jedan demonstrant iz Suvejde. „Oprezni smo i svesni odvratnih, zločinačkih metoda režima.“

Demonstranti se ne zaustavljaju samo na protestima. Oni su blokirali puteve prema Damasku i administrativne zgrade i uklonili obavezne portrete Asada sa zgrada.

Protesti su se proširili pokrajinom. Prošle sedmice zabeleženo je pedeset okupljanja. Manji protesti održani su i u drugim gradovima pod kontrolom režima, kao što je Dara, u znak solidarnosti sa Suvejdom.

„Dok režim ne bude svrgnut“

„Ovde smo, jer vlasti još uvek drže više od pola miliona ljudi u zatvoru. Protestujemo zbog ubistava, za koje je odgovorna vlada, ali i protiv visokih cena i kontrolnih punktova na kojima nam režimske snage uzimaju novac“, kaže jedan demonstrant u Dari.

„Protesti će trajati sve dok se režim ne svrgne. To je neizbežno“, dodaje ovaj mladić. „Plašimo se hapšenja na kontrolnim punktovima, ali se ne bojimo ničega drugog.“

„Građanski protesti u područjima pod kontrolom režima su veoma važni“, kaže aktivista Radvan al Atraš iz Idliba na severu Sirije, regiona koji nije pod kontrolom Asadove vlade.

„Nadamo se da ljudi u Suvejdi i drugim mestima na jugu neće odustati. I nadamo se da će se protesti proširiti na obalu, Alep i Damask“, dodaje on.

Nova revolucija?

Nekoliko faktora čini proteste posebno značajnim, objasnio je britansko-sirijski novinar Robin Jasin-Kasab u jednom komentaru ove sedmice.

Druzi, manjina u Siriji koja živi na ovom području, očigledno su ujedinjeni u borbi protiv Asadovog režima. Ovo je značajno i po tome što se Asadova vlada pravda argumentom da su manjine u zemlji u opasnosti, ako on odstupi sa vlasti.

Osim toga, ekonomija je propala, kaže Jasin-Kasab. „Rezultat toga će biti ili revolucija ili velika glad.“

Prema podacima Ujedinjenih nacija, nakon više od decenije rata, gotovo 90 odsto sirijskog stanovništva živi ispod granice siromaštva.

Asad želi da se vrati na međunarodnu pozornicu, pa još izbegava brutalnu silu protiv demonstranata
Asad želi da se vrati na međunarodnu pozornicu, pa još izbegava brutalnu silu protiv demonstranataFoto: via REUTERS

Ekonomski krah kao okidač

Protesti su nastali kao rezultat masovnog povećanja cena. Vlada je sredinom avgusta ukinula državne subvencije na gorivo. Cena benzina se udvostručila.

Istovremeno, vlada je najavila da će udvostručiti plate državnih službenika, što bi koristilo mnogim Sirijcima. Ali, jaz između prosečnog prihoda Sirijaca i troškova života je ogroman. Osim toga, povećanje plata je došlo prekasno i bilo je premalo.

Zbog poskupljenja, vozači taksija i autobusa odbili su da rade. Prodavnice su ostale zatvorene, a cene hrane su se udvostručile gotovo preko noći. Ubrzo potom su počeli protesti.

„Sirijci su mnogo pretrpeli. Međutim, iskustva iz prošlosti ih neće sprečiti da ponovo demonstriraju, ako ne budu mogli da nahrane svoju decu“, kaže za DW Haid Haid iz londonskog trusta mozgova Četam haus.

„Može se reći da je ekonomski faktor glavni pokretač protesta, ali postoje i politički razlozi, jer za ekonomsku situaciju možete kriviti vladu“, dodaje on.

U stvari, u Suvejdi se sve više poziva na primenu Rezolucije 2254 Saveta bezbednosti kojom se Asadov režim poziva da omogući fer izbore. Ta rezolucija iz 2015. godine sasvim je u zapećku.

Kakva će biti reakcija režima?

Kako će na proteste reagovati režim, koji trenutno pokušava da se vrati na međunarodnu scenu? „Pretpostavljam da će odgovoriti na različite situacije različitim pristupom, zavisno od rizika“, kaže Haid.

„Vlada se verovatno nada da će obuzdati proteste u Suvejdi. Nada se i da će stanovništvo izgubiti interes za proteste. Na drugim mestima će verovatno koristiti nasilje. Ali u Suvejdi će to za sada izbegavati“, dodaje on.

Na drugim mestima, snage bezbednosti su već koristile nasilje protiv demonstranata, na primer, u avgustu u provincijama Dara i Alepo.

U primorskom gradu u blizini Latakije, video na društvenim mrežama prikazuje vojnike, koji pokušavaju da razbiju generalni štrajk. Opozicioni aktivisti su izvestili da su snage bezbednosti stacionirane u džamiji u Homsu, kako bi suzbile tamošnje proteste.

Osim toga, Druzi imaju svoje lokalne oružane grupe, kaže Džozef Daher, profesor na Evropskom univerzitetskom institutu i stručnjak za Siriju.

„Tokom svih ovih godina, Suvejda je u određenom stepenu izgradila autonomiju“, dodaje Daher za DW. „Trenutni odnos snaga u toj provinciji ne ide u korist Asadovih trupa.“

„Režim trenutno sprovodi intenzivnu diplomatiju u Suvejdi, kako bi ubedio demonstrante da se povuku“, tvrdi prvi čovek vašingtonskog Sirijsko-američkog veća Mohamed Ala Ganem.

„Ali režim očigledno radi i na planu B, ako diplomatski napori propadnu. A to znači da već mobiliše snage bezbednosti“, tvrdi on.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.