Sirija: Barem trećina ljudi ima invaliditet

Porodica Al Hasan je do sada dva puta u Siriji bila žrtva kasetnih bombi koje je lansirala Rusija, oba puta sa užasnim posledicama.

Abd al Hadi Miteb al Hasan (23) priča da je njegov otac ubijen tokom vazdušnog napada na kamp za raseljena lica u Idlibu, koji kontrolišu pobunjenici.

Porodica je poreklom iz sela u blizini centralnog sirijskog grada Hame, ali se tokom građanskog rata preselila na sever koji je pod kontrolom opozicije.

Drugi put, dve al Hasanove sestre su se igrale ispred kampa kada su eksplodirali ostaci kasetne bombe. „Rua je izgubila oko, a Doa šaku“, kaže Al Hasan za DW. „Odveli smo ih u bolnicu u Idlibu i tamo sam ostao sa njima mesec dana.“ 

To je bilo pre više od godinu dana. Sada dve devojčice, od devet i deset godina, pokušavaju da žive normalnijim životom uprkos povredama. Ali to je veoma teško, kaže Al Hasan.

„Pored amputacije ruke, Doaa ima problema sa nogom“, objašnjava brat devojčice. „Potrebna im je posebna nega, ali ovde nema ničega za njih. Sve je na meni i njihovoj majci. Toliko je mnogo teških dana, posebno zato što živimo u šatorima i veoma je vruće.“ 

Koliko je invalida u Siriji? 

Prema brojkama koje su 2021. godine prikupile Ujedinjene nacije (UN), nakon više od decenije građanskog rata oko 28 odsto sirijskog stanovništva, starijeg od dve godine, pati od neke vrste invaliditeta. 

Brojke su još veće u delovima severne Sirije. Region, u kojem živi porodica Al Hasan, koji kontrolišu opozicioni borci, u velikoj meri zavisi od humanitarne pomoći jer nema medicinskih ustanova.

UN navode da oko 37 odsto stanovništva na severoistoku Sirije pati od neke vrste invaliditeta. Taj procenat je više nego dvostruko veći od svetskog proseka, koji iznosi oko 15 odsto. 

„Statistika nije toliko visoka samo zbog rata“, kaže Emina Ćerimović, zadužena za prava osoba sa invaliditetom u organizaciji Hjuman rajts voč koja je pomogla u izradi izveštaja o ovoj temi.

„Ne radi se samo o tome da je neko upucan ili povređen u granatiranju, već se radi o nedostatku zdravstvene zaštite i drugih usluga. Sve je to dovelo do toga da mnoga deca i odrasli razviju invaliditet koji inače ne bi imali.“ 

Humanitarne organizacije sa kojima je DW razgovarao veruju da je stvarni broj osoba sa invaliditetom veći nego što pokazuje istraživanje UN iz 2021.

„Tada nisu svi pobrojani. Metodologija koja je korišćena ne uključuje probleme mentalnog zdravlja ili psihosocijalne smetnje. Tako da se bojimo da su brojke još veće“, dodaje Ćerimović. 

Brojevi su takođe porasli nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Tursku i severnu Siriju u februaru ove godine, potvrđuje Mirijam Abord-Hugon, šefica sirijskog humanitarne organizacije Hendikep internešnal. 

„U Siriji je posle te nedelje zemljotresa bilo teško pristupiti medicinskoj nezi. Bolnice su bile potpuno preopterećene“, priseća se ona. „Nisu bili u stanju da brinu o svima kako treba. Dakle, iako ne mogu da vam kažem koliki je sada procenat osoba sa invaliditetom u reionu, on će definitivno biti mnogo viši od onog koji smo imali na početku godine.“ 

„Videli smo mnogo novih slučajeva nakon zemljotresa“, potvrdio je Mohamed al Mahmud, direktor Sirijske mreže za osobe sa invaliditetom (SND) sa sedištem u Idlibu. Oni koji se bave ovom temom često je opisuju kao „nevidljivu“ ili „skrivenu“.  

Zašto se invalidnost opisuje kao „skrivena“? 

„Skrivena“ priroda problema može se delimično objasniti zbog toga kako se manifestuje, kaže Abord-Hugon. Invaliditet se definiše kao oštećenje koje ograničava sposobnosti osobe i „ako vidite invalidska kolica na ulici, onda je to prilično očigledno“, rekla je za DW.

„Ali to se odnosi i na nekoga ko ne može pravilno da hoda – možda je pogođen ili je slomio nogu i nije zarasla kako treba. Ili to može biti neko ko ima poteškoća da čuje ili vidi. Dakle, to je ono što ne možete videti.“ 

Emina Ćerimović takođe smatra da u poslednje vreme nije bilo dovoljno fokusa na sirijskim invalidima jer, uprkos zabrinjavajuće visokim brojkama, sukob traje već toliko dugo da nema rešenja na vidiku, a neprestano se pojavljuju mnogi drugi problemi — kao što je borba oko prekogranične isporuke pomoći i politički problemi koji se tiču autoritarnog sirijskog režima na čelu sa Bašarom al Asadom. 

Istraživači sa britanskog Instituta za razvojne studije kažu da je teško znati koliko je osoba sa invaliditetom bilo u Siriji pre nego što je rat počeo 2011. godine zbog „nedostatka sistematskog istraživanja, postojanosti negativnih društvenih stigmi koje sprečavaju otkrivanje invaliditeta i opštih teškoća povezanih sa procenom invaliditeta“. 

Veća socijalna inkluzija za osobe sa invaliditetom 

Raja al Džadir, istraživač i borac za prava osoba sa invaliditetom, koji je rođen u Iraku, tvrdi: „Ako se u arapskoj kulturi rodite sa invaliditetom, često ste u očima društva prikazani kao 'neuspeh'“.

Aktivisti poput Al Džadira tvrde da ima mnogo toga da se uradi kada su u pitanju prava i poštovanje osoba sa invaliditetom u regionu i šire.  

U nekim delovima Sirije sada svaka porodica poznaje nekoga sa nekom vrstom invaliditeta, kaže Mirijam Abord-Hugon.

Ona smatra da se stvari možda polako pomeraju sa mrtve tačke kad je u pitanju percepcija invaliditeta. „Ljudi vide da invaliditet nije Božija volja ili sudbina. Time se potencijalno poboljšava društvena uključenost osoba sa invaliditetom.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.