Penzioneri za volanom: Da li ih treba redovno testirati?

Peter Meking nije imao nijednu saobraćajnunesreću u poslednjih pedeset godina. I želi da tako ostane. Ovaj sedamdesetogodišnjak dobrovoljno se prijavio za proveru sposobnosti vožnje.

Sada 45 minuta krstari za volanom svog crvenog auta kroz Keln, dok ga instruktor Dominik Virc pažljivo posmatra. Za Mekinga, koji svakodnevno vozi oko 100 kilometara, ova provera je prirodna stvar.

„U nekom trenutku dođe vreme kada bi trebalo da prestanete da vozite zbog mentalne i fizičke sposobnosti. Ako dobijem povratne informacije da bi trebalo da prestanem, prihvatio bih to. Na putu ugrožavam i druge“, kaže Meking.  

Instruktor Virc vodi svog starijeg „učenika“ kroz džunglu milionskog grada, a na kraju i na autoput. Drži li se Meking zadate brzine, vodi li računa o biciklistima, električnim trotinetima i pešacima?

Milioni starijih vozača u Nemačkoj

Peter Meking suvereno prolazi kroz tih 45 minuta i dobija pohvale od Virca. Ubuduće bi trebalo samo češće da proveravati mrtvi ugao.

Deset miliona ljudi u Nemačkoj ima više od 65 godina i vozačku dozvolu. Sve više starijih osoba javlja se instruktorima da provere sposobnost za vožnju.

Međutim, ovi mogu dati samo preporuke, a ne i zabraniti vožnju. „Trenutno nedeljno imam dva časa vožnje sa osobama starijim od 65 godina, ali dolaze samo oni razumni, kritični i otvoreni. Većini njih kažem da mogu da nastave da voze. Problem su oni koji ne dođu. Oni ostaju izvan našeg vidokruga“, kaže nam instruktor.  

U Nemačkoj se rasprava o obaveznim testovima za sposobnost vožnje starijih osoba intenzivirala otkako je nedavno jedan 83-godišnjak u Berlinu na biciklističkoj stazi izazvao tešku nesreću u kojoj su poginula majka i njeno četvorogodišnje dete.

I kod Dominika Virca povremeno se pojave ljudi kojima preporučuje da ne nastave s vožnjom. „Imao sam dva testa na kojima sam nažalost morao reći ljudima da možda nije najbolja ideja da voze. Jedan je stao na zelenom svetlu i hteo je da uđe na raskrsnicu kada se upalilo crveno.“

Starije osobe ponekad nemaju dovoljno koncentracije ili ne mogu da reaguju dovoljno brzo. „Kada im to kažem, ljudi su uvek jako pogođeni“, priča instruktor.

Nemačka odbija inicijativu EU

Evropska unija nedavno je predložila obavezne zdravstvene testove za starije vozače. Predlog je bio da osobe starije od 70 godina na svakih pet godina obave obavezne testove sluha i vida.

Međutim, Evropski parlament u Strazburu odbio je tu ideju krajem februara, odluka sada leži na državama članicama.

Posebno se Nemačka tome usprotivila. Ministar saobraćaja Folker Vising iz redova Liberala rekao je: „Ne možemo zameniti individualnu odgovornost ljudi državnim propisima. I ne smemo s jedne strane kukati zbog administrativnog tereta, a s druge stvarati nove, nepotrebne birokratske propise.“

Nemačka pozicija izazvala je ogorčenje u mnogim evropskim zemljama. U četrnaest zemalja EU zdravstveni pregledi za starije vozače već su stvarnost.

U Španiji je zdravstveni test obavezan od 65 godina i zatim svakih pet godina. U Češkoj već od 60 godina, a u Portugaliji od 50, kao i u Italiji. Onde od 70 godina provera ide na tri godine, a od 80 na dve godine.

Stariji imaju manje nesreća, ali su češće krivci

Nemačko ministarstvo saobraćaja i ADAC, najveći automobilski klub u Evropi, brane starije vozače ukazujući na njihovo veće iskustvo i statističke podatke.

Prema podacima Statističkog zavoda za 2022. godinu, 77.700 osoba starijih od 65 godina učestvovalo je u saobraćajnim nesrećama u Nemačkoj sa povređenim osobama. To je 15 odsto svih učesnika u nesrećama.

Udeo starijih osoba u populaciji Nemačke iznosi 22 posto.

No, druga statistika pokazuje gotovo suprotno: ako su vozači stariji od 75 godina uključeni u nesreću, oni su u 77 odsto slučajeva glavni krivci. I time čak češće nego vozači početnici u dobi od 18 do 20 godina.

Kirstin Cajdler, šefica istraživanja nesreća u osiguravajućim društvima, stoga predlaže da se dobrovoljni 45-minutni test za osobe starije od 75 godina pretvori u obaveznu proveru.

„Ne radi se o oduzimanju vozačke dozvole ljudima. Naprotiv, radi se o tome da se održi mobilnost i vožnja što je moguće duže. Ali uz uputstva kako i gde to učiniti, bez ugrožavanja drugih ili sebe“, kaže ona za DW.

Instruktori bi trebalo starijima, na primer, da savetuju da ne voze noću, za vreme saobraćajnih špiceva ili čak u velikim gradovima.

Umesto toga, treba se ograničiti na poznate puteve, do lekara, apoteke ili supermarketa.

Starije osobe doživljavaju gubitak vozačke dozvole često kao prekretnicu, kao gubitak autonomije i kontrole, kao značajno ograničenje njihove mobilnosti.

Cajdler smatra da su lekarski pregledi, koji postoje u drugim zemljama, pogrešna metoda. Problemi se, naime, manje pokazuju u fizičkoj sposobnosti za vožnju, a mnogo više u postepenom opadanju kognitivnih sposobnosti.

„Suština je shvatanje situacija, brzo odlučivanje i delovanje. Zato nam je potrebna provera vozačke kompetencije i ponašanja u saobraćaju“, smatra Cajdler.