1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Raketni napad na Poljsku: prvo alarm, pa deeskalacija

17. novembar 2022.

Rusija nije napala članicu NATO, procenjuju u zapadnom vojnom savezu, ali smatraju i da je odgovornost za incident u Poljskoj na Moskvi – zbog rata u Ukrajini. Ipak, zabrinutost na istočnom krilu NATO je povećana.

https://p.dw.com/p/4Jdty
Poljska policija u mestu u kojem je eksplodirala raketa
Poljska policija u mestu u kojem je eksplodirala raketaFoto: Artur Widak/AA/picture alliance

Ostaci raketa za protivvazdušnu odbranu u utorak uveče 15. novembra pali su na poljsko selo na granici s Ukrajinom. Poginule su dve osobe. U susednoj zemlji, Ukrajini, besni rat. Rusija svakodnevno ispaljuje veliki broj raketa, gađajući pritom i civilne ciljeve. Nakratko je izgledalo kao da je možda napadnuta zemlja-članica NATO, Poljska. To bi bilo ono što NATO očajnički želi da izbegne – da bude uvučen u rat.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tokom iste večeri već bio siguran: „Ovo je ruski raketni napad na kolektivnu bezbednost!“ Poljski opozicioni lider, bivši predsednik Saveta EU, Donald Tusk, rekao je da su ubijeni Poljaci „prve žrtve ovog rata na poljskom tlu“.

-pročitajte još: Udar na Poljsku: SAD procenjuju da je reč o ukrajinskim raketama

Poruka: ne paničite!

Zvona za uzbunu zazvonila su po čitavom Zapadu. Međutim, nekoliko sati kasnije ispostavilo se najpre da je „neizvesno“ da je to bio ciljani ruski napad, a zatim i da je to „verovatno pogrešno“. Prema tome, projektil je možda bio protivvazdušna raketa koju je lansirala Ukrajina i koja je slučajno eksplodirala na teritoriji Poljske.

NATO je uveren da to nije bio ruski napad
NATO je uveren da to nije bio ruski napadFoto: UGC via REUTERS

Ono što je zatim počelo bio je iznenađujuće jednoglasan međunarodni pokušaj da se situacija smiri. To pokazuje koliko je velika zabrinutost da rat eskalira i proširi se.

Američki predsednik Džozef Bajden bio je jedan od prvih koji su rekli da projektil verovatno nije ispaljen iz Rusije. To je bila izjava predsednika zemlje koja vojno, kao niko drugi, podržava Ukrajinu.

Značajno je da je Kina, koja rusku invaziju na Ukrajinu nije kritikovala, takođe pozvala na oprez. „U trenutnim okolnostima sve strane bi trebalo da ostanu mirne i uzdržane“, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova u Pekingu.

Čak i u Poljskoj, gde su pale rakete, s najvišeg nivoa ulažu se napori da se stvari smire. Predsednik Andžej Duda je zaključio: „Ništa, apsolutno ništa ne sugeriše da je to bio namerni napad na Poljsku.“

Kasnije se oglasio i generalni sekretar NATO. „Nemamo dokaza da je to bio namerni napad“, rekao je Jens Stoltenberg nakon hitnog sastanka Saveta NATO održanog u sredu poslepodne u Briselu.

-pročitajte još: Član 5 NATO-ugovora: svi za jednog

Gde ima rata, ima i raketnih napada

Nemački kancelar takođe je pozivao na oprez. „U tako ozbiljnoj stvari, svako brzopleto utvrđivanje toka činjenica pre temeljne istrage ne dolazi u obzir“, rekao je Olaf Šolc nakon samita G20 na Baliju. On je u intervjuu za jednu nemačku TV-stanicu naglasio da je „veoma srećan“ što su se „svi veoma mirno, staloženo i jasno suočili sa tim izazovom“.

Hitan sastanak na Baliju: Džozef Bajden (sedi), Olaf Šolc, Pedro Sančez, Emanuel Makron (sleva na desno)
Hitan sastanak na Baliju: Džozef Bajden (sedi), Olaf Šolc, Pedro Sančez, Emanuel Makron (sleva na desno)Foto: Steffen Hebestre/Bundesregierung/dpa/picture alliance

Šolc je nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru upozorio na opasnost od trećeg svetskog rata. Iz tog razloga, on je do sada uvek bio neodlučan po pitanju isporuke oružja Ukrajini, što mu je ujedno donelo i kritike u zemlji, ali i u inostranstvu. Bez obzira na ljutnju vlade u Kijevu i nekih istočnoevropskih zemalja NATO, Šolc i dalje odbija da isporuči nemačke borbene tenkove i pešadijska borbena vozila koja su Ukrajini hitno potrebna. Zabrinut je zbog toga što misli da će Moskva na to da gleda kao ofanzivno oružje i da će Nemačka tada prema mišljenju Vladimira Putina biti uključena u rat.

Kremlj: Drugi bi trebalo da uzmu Bajdena kao primer

Čak i ako Šolc, kao i drugi zapadni političari sada gotovo da isključuju mogućnost da je reč o ruskom napadu na članicu NATO Poljsku, oni na kraju ipak okrivljuju Rusiju. Raketni napad, kaže kancelar, ne bi se dogodio „bez ruskog rata protiv Ukrajine, bez raketa koje se sada intenzivno i u velikom broju ispaljuju na ukrajinsku infrastrukturu“. Rat je, kaže i generalni sekretar NATO Stoltenberg, „pravi razlog incidenta“.

Kremlj u međuvremenu očigledno sledi dvostruku strategiju pretnji i deeskalacije. Ne okrivljujući nikoga za raketni napad, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev napisao je na Tviteru: „Ako vodi hibridni rat protiv Rusije, Zapad se približava svetskom ratu.“

Njegova izjava poklapa se s izjavom ruskog ambasadora pri UN Dmitrija Poljanskog, koji je na svom Telegram-kanalu ocenio da je reč o pokušaju provokacije: „Postoji pokušaj da se izazove direktan vojni sukob između NATO i Rusije, sa svim posledicama koji to nosi po svet.“

S druge strane, dok istovremeno pokušava da izvuče politički kapital iz incidenta, čini se da je i Moskva zainteresovana za smirivanje situacije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozdravio je „uzdržan i profesionalniji odgovor američke vlade“. Druge zemlje koje su pokazale „histeričnu, suludu, rusofobnu reakciju“, trebalo bi, rekao je, da slede Bajdenov primer.

Vatrogasna vozila nakon ruskog napada na Kijev 15. novembra
Vatrogasna vozila nakon ruskog napada na Kijev 15. novembra Foto: Gleb Garanich/REUTERS

Treba ojačati protivvazdušnu odbranu

Svetske berze prilično brzo su odbacile početno uzbuđenje. Nakon trenutnog i kratkog šoka, važni indeksi su se oporavili. To pokazuje da investitori trenutno ne očekuju da će se ukrajinski rat proširiti na teritoriju NATO.

Naglasak je na „trenutno“ – jer strah da će se rat proširiti na teritoriju NATO jeste ostao. Istočne zemlje NATO sada reaguju. Poljska želi da pojača nadzor nad svojim vazdušnim prostorom, pri čemu je podršku ponudilo nemačko Ministarstvo odbrane. Nemački avioni Jurofajter bi „već sutra“, mogli da se za to koriste, „ako Poljska tako želi“, izjavio je portparol Ministarstva u Berlinu.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda poziva NATO da brzo rasporedi protivvazdušne sisteme duž čitavog istočnog krila alijanse. Međutim, poljski generalštab odbacuje moguće navode da je poljski sistem protivvazdušne odbrane zakazao. Kritična infrastruktura može da bude zaštićena, ali, dodaju, „nijedna vojska nema sistem protivvazdušne odbrane koji štiti čitavu teritoriju neke zemlje“.

Stoltenberg: Spremni smo

Šta ako se ispostavi da je raketni napad u utorak ipak bio ruski napad? Stoltenberg u izjavi za DW kaže da je u takvom slučaju „NATO spreman da deluje odlučno i na smiren način“. Ako je napadnuta zemlja-članica NATO, u Moskvi, kaže, ne bi trebalo da imaju nedoumice: „Naravno, to bi pokrenulo član 5, klauzulu o kolektivnoj odbrani.“

Zbog toga su pojačane i stavljene u stanje pripravnosti jedinice na istoku NATO. „Ne radimo to da izazovemo, već da sprečimo sukob“, rekao je Stoltenberg.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.