Kuvajt: Udarac za „posebni put“ u demokratiju

Decenijama je mala zalivska država Kuvajt jedna od zemalja na Bliskom istoku u kojima ima najviše demokratije.

Iako je u ovoj zemlji bogatom naftom na čelu kraljevska porodica, koja može da imenuje premijera, država takođe ima izabrani parlament koji zastupa različite interese, visok odziv birača i političku opoziciju koja može da kritikuje monarhiju. Doduše, ne sme da pretera.

Zbog toga su dugogodišnji posmatrači Kuvajt opisali kao „oazu demokratije“ i „liberalnu izdvojenost“ među autokratskim državama Arabijskog poluostrva.

Na tabeli organizacije Fridom haus, Kuvajt i Liban su, uz Izrael, jedine zemlje na Bliskom istoku koje su u godišnjoj proceni političkih prava klasifikovane kao „delimično slobodne“.

Ali, sve to sada može biti ugroženo. Prošle sedmice, vladajući emir zemlje, šeik Mešal al Ahmad al Džaber al Sabah, suspendovao je kuvajtski parlament, koji je bez sumnje centralno mesto demokratske prakse u zemlji.

Zašto je parlament suspendovan?

U saopštenju datom kuvajtskoj državnoj televiziji, emir je rekao da su parlament i delovi ustava suspendovani i da će biti preispitani tokom „perioda ne dužeg od četiri godine“.

Emirov potez došao je nakon sedmica političkog zastoja. Šeik Mešal već je najavio prevremene izbore u martu. Novi parlament propisno je izabran u aprilu, ali njegove članove nije bilo moguće uveriti u to da sarađuju sa ministrima koje je izabrala kraljevska porodica.

Tada je šeik Mešal preduzeo mnogo drastičniji korak i potpuno suspendovao parlament.

„Neću dozvoliti da se demokratija iskorišćava za uništavanje zemlje“, rekao je emir, dodavši da donosi „teške odluke kako bi spasio zemlju“.

Kraljevska porodica i trinaest ministara, imenovanih prošle nedelje (12. maj) sada će preuzeti posao vođenja Kuvajta.

Kuvajtski poslanici imaju veću moć nego u drugim zalivskim zemljama. Oni odobravaju kraljevska imenovanja, mogu da ispituju ministre i čak suspenduju parlamentarnu saradnju sa njima.

„Nacionalni identitet i kultura vrte se oko nepovredive norme da (kraljevska) porodica Sabah ne može da vlada bez pristanka naroda“, kaže Šon Jum, vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu Templ u SAD.

Ali tokom proteklih desetak godina poslanici su postali politički agresivniji, što izazvalo više političkih zastoja i neizglasanih zakona. U nekim slučajevima suparnički članovi kraljevske porodice koristili su sistem glasanja jedni protiv drugih.

Zaostajanje za Saudijcima i Emiratima

Kao rezultat toga, postojao je osećaj da je, zbog političkog zastoja, Kuvajt počeo da zaostaje za bogatijim susedima.

„Ljudi će s pravom primetiti kašnjenje Kuvajta u reformama i razvoju, posebno u poređenju sa dramatičnim tempom promena u Saudijskoj Arabiji“, kaže za DW Kristin Divan, viša naučna saradnica na Institutu za arapske zalivske države sa sedištem u Vašingtonu.

„Parlament će biti optužen, ali tu je takođe reč o karakteru emira Mešala i njegovoj potrebi da imenuje prestolonaslednika i naslednika“, kaže ona.

Emir je preuzeo vlast prošlog decembra i još uvek mora da imenuje naslednika. Za razliku od susednih kraljevstava, kuvajtski poslanici obično moraju da odobre izbor. Zbog nedavne suspenzije to više nije slučaj.

Na društvenim mrežama, postoje glasine da emirova odluka takođe može imati veze sa pretnjom islamističkih političkih snaga. Međutim, stručnjaci to odbacuju ističući da su islamisti zapravo izgubili vlast na nedavnim izborima u Kuvajtu.

Šta je sledeće za Kuvajt?

Hoće li Kuvajt vratiti svoj status „oaze demokratije“? Ili će krenuti u smeru autokratije, poput svojih suseda?

Većina posmatrača kaže da je prerano dati odgovor na ova pitanja.

„Mnogo je neizvesnosti sada kada je emir odbacio dogovorena pravila političke igre“, rekla je Divan. „Nema jasnih pokazatelja da postoji čvrst plan, što je možda ono što najviše zabrinjava.“

„Emirovo poreklo i stil vladanja imaju veliku važnost za tumačenje ovog neliberalnog trenutka“, smatra Jum.

Dok su poslednji vladari Kuvajta služili na političkim funkcijama i bili naviknuti na zahteve poslanika, šeik Mešal nema „praktično nikakvog civilnog političkog iskustva“, objašnjava Jum.

„Njegova karijera išla je sasvim drugačijim putem kroz bezbednosne i žandarmerijske snage, koje nisu fokusirane na kompromis sa političkim protivnicima, već na striktnu hijerarhiju. Sada vidimo taj stil vođstva od vrha na dole, sa malo tolerancije za parlamentarni otpor ili političke prepirke“, kaže Jum.

Sa druge strane, Jum i drugi stručnjaci se slažu u tome da su mnogi Kuvajćani shvatili da nešto treba menjati.

„Većina Kuvajćana balansira između snažne želje da kratkoročno vrate funkcionalnost svom paralizovanom političkom sistemu i dugoročne želje da zaštite ustavne slobode“, tvrdi Jum. „I vlada to razume, barem za sada.“

Bogata kultura konsenzusa

„Prerano je reći da li je ovo klasičan slučaj nazadovanja, kliše koji neki od naših prijatelja na Zapadu plasiraju“, kaže Bader al Saif, profesor istorije na Kuvajtskom univerzitetu.

Uostalom, kaže Al Saif, postoji presedan. Kraljevski vladari Kuvajta takođe su suspendovali parlament 1976. i 1986. godine. Međutim, parlament se na kraju vratio, kao i ustav Kuvajta.

„Ovo je 'kuvajtski model'“, tvrdi Al Saif, misleći se na činjenicu da Kuvajt meša aktivnu monarhiju sa aktivnim parlamentom. „I ne odustajemo od našeg sistema otvorenosti, sistema koji zapravo prethodi ustavu jer proizilazi iz bogate kulture izgradnje konsenzusa koju imamo gotovo trista godina.“

Privremena suspenzija parlamenta to neće uništiti, kaže al Saif za DW. „Sačekajmo i videćemo. Ovo je eksperiment“, zaključuje on.