Buran početak 75. Sajma knjiga u Frankfurtu

U svom govoru na ceremoniji otvaranja u Frankfurtu na Majni, Žižek je osudio terorističke napade Hamasa na izraelsko stanovništvo. Izrael, SAD, Nemačka i druge zemlje označavaju Hamas kao terorističku organizaciju. Žižek je rekao da su teroristički napadi užasan zločin i da Izrael ima svako pravo na samoodbranu, ali je naglasio i da bi trebalo slušati i Palestince i uzeti u obzir njihovu stranu, kako bi se razumeo konflikt. Mira na Bliskom istoku, dodao je, ne može biti bez rešenja palestinskog pitanja.

Tokom Žižekovog govora, neki gosti su više puta napuštali salu u znak protesta, uključujući i hesenskog komesara za borbu protiv antisemitizma Uvea Bekera. Govor je bio prekinut. Beker se kasnije vratio u pratnji lokalnih političara iz Frankfurta. Optužio je Žižeka da relativizuje zločine Hamasa, što je Žižek demantovao. Nakon događaja Beker je za nemačku novinsku agenciju dpa izjavio da se može razgovarati o svemu, uključujući i prava i patnje Palestinaca, ali da sloboda govora „ima svoje granice, posebno kad se u određenom kontekstu stvari relativizuju, umanjuju ili izjednačavaju, gde to nije primereno“, rekao je hesenski komesar za antisemitizam.

Žižek: „Malo me je i sramota što sam ovde“

Pre nego što je govor prekinut, slovenački filozof je kritikovao „zabranu analize“ sukoba između Izraela i Hamasa. Kazao je da su svi prethodni govornici govorili o Izraelu, ali niko nije govorio o Palestincima. Takođe je rekao da je „skandalozna“ odluka o odlaganju dodele LiBeratur-nagrade za 2023. godinu palestinskoj autorki Adaniji Šibli. Žižek je rekao da je ponosan što je na sajmu knjiga, „ali malo me je i sramota što sam ovde“.

Direktor Frankfurtskog sajma knjiga, Jirgen Bos, koji je bio vidno dirnut na kraju Žižekovog govora, nastojao je da smiri situaciju. „To je sloboda govora. I to moramo da zadržimo ovde, to mi je važno“, rekao je Bos. Treba biti moguće prekinuti govor, naglasio je, ali i dodao da je srećan „što smo odslušali kraj govora, iako se nekima možda nije svideo. Čak i ako ga osuđujemo. Važno je da saslušamo jedni druge.“

Bos: „Važno je da saslušamo jedni druge“

Sajam knjiga je politički događaj – a 2023. godine više nego ikada. Prema informacijama organizatora, Indonezija i Malezija su otkazale svoje učešće. „To je reakcija na našu solidarnost sa Izraelom“, rekao je portparol sajma knjiga. Ali, takođe je, kaže, jasno da se sajam solidariše i sa Palestincima koji pate pod vlašću Hamasa.

Za sredu, 18. oktobra 2023. godine, u program je vanredno uvrštena panel-diskusija pod nazivom „U brizi za Izrael“, na kojoj je, između ostalih, učestvovala i publicistkinja i sociološkinja Eva Iluz. Nakon toga, politički program je nastavljen diskusijom „Nada za Rusiju“ koju je vodio novinar Deniz Jučel. Na tom događaju je govorio ruski pisac u egzilu Dmitrij Gluhovski i nemačka ministarka za kulturu Klaudija Rot (Zeleni), koja je na svečanom otvaranju zamenila kancelara Olafa Šolca (SPD) zbog njegove posete Izraelu.

Više od 4.200 izlagača iz 95 zemalja

Ove godine je u Frankfurt, na jubilarni 75. Sajam knjiga došlo 4.200 izlagača iz 95 zemalja. Nova izdanja već su na policama, a doputovalo je preko 6.000 predstavnika medija. Sajam će trajati do 22. oktobra. Glavni gost je Slovenija.

Tokom sajma se dodeljuje čitav niz nagrada. Na početku će biti dodeljena Nemačka nagrada za knjigu za ovu godinu. Ona se dodeljuje za najbolji roman na nemačkom jeziku i ove godine će je dobiti austrijski pisac Tonio Šahinger. U njegovom romanu „Uzrast realnog vremena“ (Echtzeitalter) reč je o bečkom tinejdžeru koji kompjuterskim igricama osvaja svet. Nagrada je teška 25.000 evra. Prošle godine tu nagradu je dobio švajcarski debitant Kim de l’Horizon za „Krvavu knjigu“ (Blutbuch).

Na Frankfurtskom sajmu tradicionalno se dodeljuje i Nagrada za književnost za mlade. Predviđeno je da se ona dodeli u petak. A najznačajnija nagrada Sajma dodeljuje se pred zatvaranje – Mirovna nagrada nemačkog knjižarstva biće dodeljena u Pavlovoj crkvi. Ove godine dobitnik je Salman Rušdi. Britansko-indijski pisac je pre godinu dana bio žrtva atentata u kojem je teško povređen. Autor Danijel Kelman održaće počasnu besedu u čast Rušdija. Prošle godine nagradu je dobio ukrajinski pisac Sergij Žadan.

„Reči saća“

Slovenija, koja je počasni gost i tematsko težište Frankfurtskog sajma, ima izuzetnu književnu, ali i pčelarsku tradiciju. Zato je moto slovenačkog nastupa u Frankfurtu „Reči saća“. Među 70 pisaca koji će iz Slovenije doći u Frankfurt je i Drago Jančar. Upravo se kod minhenskog izdavača „Hanzer“ pojavio njegov roman koji je u Sloveniji izašao pod naslovom „Ob nastanku sveta“, a na nemačkom „Als die Welt entstand“.

U intervjuu za DW rekao je: „Ne mogu da ćutim kada vidim da je nešto krenulo naopako“. Kaže da „nikada nije bio srećan“ sa svojim iskustvima u bivšem sistemu. „Poznajem razliku između autoritarnog, totalitarnog i nedemokratskog sistema i demokratije“, rekao je Jančar. Mala Slovenija s dva miliona stanovnika ranije je bila deo socijalističke Jugoslavije, a danas je zemlja-članica Evropske unije i NATO.

Krvavi napad Hamasa na Izrael unapred je zasenio sajam knjiga. Direktor sajma Jirgen Bos najavio je da bi u programu trebalo da se čuje više izraelskih glasova. Planirana dodela „LiBeraturpreis 2023“ dovela je do kontroverznih debata – palestinska autorka Adanija Šibli dobiće je za svoju knjigu „Manja stvar“.

Neki kritičari optužuju palestinsku autorku za antisemitski sadržaj. Zbog napada Hamasa na Izrael, dodela nagrada je odložena za još neutvrđeni datum nakon sajma knjiga. Nekoliko arapskih izdavača je kasnije tokom vikenda objavilo da se povlači sa sajma, uključujući i Upravu za knjige u „Šardži“ Ujedinjenih Arapskih Emirata i, prema izveštajima medija, Udruženje arapskih izdavača u Egiptu.

Prvi Frankfurtski sajam održan 1949.

U jubilarnoj godini Sajam se osvrće na burnu istoriju. Četiri godine posle Drugog svetskog rata prvi Frankfurtski sajam knjige označio je 1949. obnavljanje kulturnog života u zemlji. Tada je organizator okupio 204 nemačka izdavača, a danas je Frankfurtski sajam najveći na svetu.

Sajam je oduvek bio velika bina i prostor za debatu. Ginter Gras je 1959. debitantskim romanom „Limeni doboš“ napravio pravu književnu senzaciju. Bokser Muhamed Ali je 1975. predstavio svoje memoare. Jedan novinar je njegovu knjigu nazvao „udarcem ispod pojasa za književnost“. Ali, otada sportisti redovno predstavljaju svoje knjige na Frankfurtskom sajmu. Među njima su bili fudbalska legenda Franc Bekenbauer, teniser Boris Beker, košarkaš Dirk Novicki.

Skandalozan govor Martina Valzera

Nakon što je primio Mirovnu nagradu 1998, nemački pisac Martin Valzer je svojim govorom izazvao skandal. On je tada rekao da se Nemcima stalno prebacuje njihova nacistička prošlost, što na dužu stazu neće biti od pomoći da se to vreme zadrži u kritičkom sećanju. Prema Valzeru, to će pre terati ljude da okreću glavu, pri čemu postoji opasnost da se Aušvic svede na „moralnu toljagu“.

Valzer je pretrpeo oštru kritiku. Ignac Bubis, tada predsednik Centralnog saveta Jevreja Nemačke prebacio mu je „duhovnu piromaniju“. Naposletku su se kontrahenti ipak sporazumeli.

U sećanju je i Frankfurtski sajam iz 1989. kada je Iran zbog poziva na ubistvo britansko-indijskog pisaca Salmana Rušdija izbačen sa sajma. Pre toga su objavljeni Rušdijevi „Satanski stihovi“ koji su delom inspirisani životom islamskog proroka Muhameda. Fanatici okupljeni oko verskog vođe Homeinija videli su u knjizi uvredu za svog proroka i nad Rušdijem od tada lebdi fetva – smrtna presuda.

Debata o desničarskim izdavačima

U istoriju Frankfurtskog sajma spada i debata koja se rasplamsala 2017. godine oko učešća desničarskih izdavačkih kuća. Godine 2021. više crnih autora otkazalo je učešće na Sajmu zbog  straha za ličnu bezbednost. Pandemija korone je 2020. prinudila Frankfurtski sajam da se odrekne okupljanja u halama, umesto toga predstavnici branše su se sastali u virtuelnom prostoru. Od 2021. sajamski pogon opet je otpočeo s normalnom delatnošću, mada je broj posetilaca na početku bio mali zbog antipandemijskih mera.

U velike teme ovogodišnjeg Frankfurtskog sajma knjige spadaju veštačka inteligencija, klimatske promene, borba protiv populizma i ekstremizma. Osim toga, jačanje desničarske Alternative za Nemačku, ukrajinski i bliskoistočni rat sigurno će biti tematizovani na različitim podijumima.

Ovaj članak je prvi put objavljen 18. oktobra 2023, a ažuriran je 18. oktobra 2023.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.